БЛАГА ВЕСТ
О ЛАЗАРУ И БОГАТАШУ
19. Човјек пак неки бјеше богат и облачаше се у скерлет и у свилу, и сјајно
се весељаше сваки дан.
20. А бјеше неки сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред вратима
његовим гнојав,
21. И жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе богатога; а још и
пси долажаху и лизаху гној његов.
22. А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије
и богаташ, и сахранише га.
23. И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и угледа издалека
Авраама и Лазара у наручју његову.
24. И он повика и рече: Оче Аврааме, смилуј се на ме и пошаљи Лазара нека
умочи у воду врх од прста својега да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме
пламену.
25. А Авраам рече: Синко, сјети се да си ти примио добра своја у животу
своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се тјеши, а ти се мучиш.
26. И поврх свега тога, постављена је међу нама и вама провалија велика, да
они који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу; нити они отуда к нама
прелазе.
27. Тада рече: Молим те пак, оче, да га пошаљеш дому оца мојега;
28. Јер имам петорицу браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на
ово мјесто мучења.
29. Рече му Авраам: Имају Мојсеја и пророке, нека њих слушају.
30. А он рече: Не, оче Аврааме, него ако им дође неко из мртвих, покајаће
се.
31. А он му рече: Ако не слушају Мојсеја и пророке, ако неко и из мртвих
васкрсне, неће се увјерити.
се весељаше сваки дан.
20. А бјеше неки сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред вратима
његовим гнојав,
21. И жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе богатога; а још и
пси долажаху и лизаху гној његов.
22. А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије
и богаташ, и сахранише га.
23. И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и угледа издалека
Авраама и Лазара у наручју његову.
24. И он повика и рече: Оче Аврааме, смилуј се на ме и пошаљи Лазара нека
умочи у воду врх од прста својега да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме
пламену.
25. А Авраам рече: Синко, сјети се да си ти примио добра своја у животу
своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се тјеши, а ти се мучиш.
26. И поврх свега тога, постављена је међу нама и вама провалија велика, да
они који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу; нити они отуда к нама
прелазе.
27. Тада рече: Молим те пак, оче, да га пошаљеш дому оца мојега;
28. Јер имам петорицу браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на
ово мјесто мучења.
29. Рече му Авраам: Имају Мојсеја и пророке, нека њих слушају.
30. А он рече: Не, оче Аврааме, него ако им дође неко из мртвих, покајаће
се.
31. А он му рече: Ако не слушају Мојсеја и пророке, ако неко и из мртвих
васкрсне, неће се увјерити.