БЛАГА ВЕСТ
о сејачу и семену
5. Изиђе сијач да сије сјеме своје; и кад сијаше, једно паде крај пута, и
погази се, и птице небеске позобаше га.
6. А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.
7. А друго паде усред трња, и узрасте трње и угуши га.
8. А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе стоструки род. Говорећи
ово повика: Ко има уши да чује, нека чује!
9. А ученици његови питаху га говорећи: Шта значи ова прича?
10. А он рече: Вама је дано да знате тајне Царства Божијега; а осталима бива
у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију.
11. А ова прича значи: Сјеме је ријеч Божија.
12. А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво и узима
ријеч из срца њиховога, да не вјерују и да се не спасу.
13. А које је на камену то су они који када чују с радошћу примају ријеч; и
ови коријена немају те за неко вријеме вјерују, а у вријеме искушења
отпадну.
14. А које у трње паде, то су они који чуше и, живећи у бригама и богатству и
сластима овога живота, буду угушени, и не донесу рода.
15. А које је на доброј земљи, то су они који чувши ријеч, у доброме и чистом
срцу држе је, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика:
Ко има уши да чује, нека чује!